Dr Olivera Đokić, kardiolog Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje, kaže da u Srbiji svake godine nestane jedan manji grad i da je prošle godine 52 hiljade stanovnika naše zemlje umrlo od kardiovaskularnih bolesti.

- Među brojem od 52.663 preko 10 hiljada bolesnika umre zbog srčanog udara, ili infarkta miokarda, kako mi to kažemo – rekla je Đokić.

Kako dodaje, faktori rizika su pušenje, neregulisan šećer u krvi, gojaznost neregulisan arterijski krvni pritisak, nedovoljna fizička aktivnost, kao i stres.

- To su faktori na koje ipak delimično ili potpuno možemo uticati, tu su i oni na koje ne možemo uticati. To su pol i naša genetska potka. Znamo da za kardiovaskularne bolesti predispoziciju ima ogroman broj pacijenata - navela je Đokić.

Prof. dr Miljko Ristić, kardiohirurg, kaže da su pomenute brojke alarmantne i da nisu od juče, već da su tu decenijama.

- Nije samo Srbija ta koja je poznata po učestalosti kardiovaskularnih oboljenja. Sve zemlje u svetu boluju od ove bolesti, ona je pretežno dominantna u odnosu na sve druge bolesti, čak i na maligna oboljenja. U Srbiji oko 55 odsto pacijenata umre od srca, a 45 od svih drugih bolesti. To je stvarno alarmantna situacija – ističe Ristić.

Kako dodaje, Srbija je druga u Evropi po broju ovih oboljenja i sa Ukrajinom stalno menjamo drugo i treće mesto, a Rusija neprikosnoveno drži prvo mesto.

Ristić kaže da su Francuzi uspeli da za četiri godine samo kontrolom holesterola snize broj srčanih oboljenja.

- Jedan od najvažnijih razloga je povišena vrednost masnoće u krvi. Tri faktora su tu jako važna: ishrana, duvan i fizička aktivnost – naveo je Ristić.

Više o ovoj temi saznajte u videu koji sledi: